Примарно мјесто у друштвеном потенцијалу припада
становништву и постојећем економском потенцијалу.
Квалитативне
и квантитативне особине становништва у постиндустријском добу
постају најбитнији фактор развоја неког геопростора, а тиме и
простора Републике Српске. Поред већ истакнутих одлика становништва
Републике Српске (мали број, ријетка и неравномјерна густина насељености),
треба додати и недовољан демографски раст. Наиме, најновији показатељи
говоре да је стопа природног прираштаја нашег становништва веома
ниска. Негативан тренд природног кретања становништва води у
правцу старења популације што директно утиче на одређене функције
еконмомског развоја и просперитета, а на крају и до биолошког
опстанка становништва.
Битна одлика становништва Републике Српске јесте врло изражено
миграционо кретање, које је проузроковано ратним сукобом (1992-1995.
На територији Републике Српске од укупног броја становника око
450.000 чини избегло српско становништво. Процес имиграционо-емиграционог
кретања, како на унутрашњем тако и на вањском плану није још
завршен.
Образовна као и квалификациона структура нашег становништва је
по многим показатељима на задовољавајућем нивоу. Међутим, имајући
у виду потребе за новим боље обученим кадровима и нарочито одлив
високостручних кадрова, држава настоји квалитетно побољшати статус
ових кадрова с циљем њиховог задржавања а школском систему
посветити посебну пажњу. Поред тога, одговарајућим мјерама демографске
политике настоји се интервенисати на измјени стања у природном
прираштају, просторном размјештају становништва, миграционим кретањима,
али и убрзати научно-технолошки напредак. Имајући у виду националне
циљеве и привредни развој, успјешно провођење наведених мјера
имаће кључну улогу у опстанку и будућем укупном развоју Републике
Српске.
Економски потенцијал чини полазну основу даљег развоја, а обухвата
поред осталог, привредно-административне центре, привредне капацитете
и инфраструктурни систем. Република Српска има већи број мањих
градских насеља, међу којима су неки истовремено носиоци привредног
развоја појединих подручја.
Привредна структура и изграђени капацитети на простору Републике
Српске представљају солидну основу за даљни успјешан развој.
У привредном систему најзначајније мјесто свакако, припада индустрији
која представља главни сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског
развоја. Окосницу просторне структуре индустрије чине двије осовине,
које су резултат природних ресурса, једним дијелом, и свеукупних
друштвених фактора, већим дијелом:
- сјеверна (перипанонска), која се пружа правцем запад-исток повезујући
најважније индустријске центре (Нови Град-Приједор-Бања Лука-Добој-Брчко-Бијељина),
и
- источна (подрињско-херцеговачка), која се пружа правцем сјевер-југ,
повезујући Бијељину, Зворник, Српско Сарајево, Србиње и Требиње.
Ове осовине индустријског развоја представљају истовремено, окосницу
привредне и социјалне интеграције геопростора Републике Српске
и њено укључивање у савремене токове ширег окружења. Систем
осовина развоја се углавном поклапа са размјештајем најважнијих
локационо-развојних потенцијала за смјештај индустрије, односно
са размјештајем производних капацитета, производних снага, привредног,
демографског и кадровског потенцијала, урбаних центара, инфраструктуре
и изграђених социјалних установа.
