Економске структуре становништва и запосленост

Економска структура становништва према дјелатностима, по областима и гранама, један је од показатеља степена и темпа економског развоја.

У Републици Српској, према задњем попису становништва, 1996. године категорија радно способног становништва је обухватала 892923 лица или 64.2% од укупног броја становника те године. (Табела 1.)

На основу тенденција у учешћу активног становништва према пописима у БиХ у 1971., 1981. и 1991. години (Становништво, упоредни подаци за 1971., 1981. и 1991., Статистички билтен 265, Сарајево, 1998.), може се запазити да је стопа раста активног становништва била 1.502%, лица са личним приходом 4.934%, а издржаваних лица -0.373%. Општа стопа активности у овом периоду била је 34.6% 1971. године, 37.7% 1981. године и 40.7% 1991. године. Узимајући ове тенденције у обзир, може се оцијенити да је учешће активног становништва у укупном становништву Републике Српске у 1999. години око 43.5%.

Према званичним подацима у 1999. години запослено је 15.24% становништва.

Узимајући у обзир да су у приватном сектору обухваћени само запослени у приватним радњама, то се ипак могу извести сљедећи закључци:

• доминантан број запослених је још увијек у државном сектору привреде. На основу званичних података ово учешће је веома високо и износи око 90%. Када се узме у обзир структура друштвеног производа Републике Српске, у којој државни сектор учествује у 1998. години са 45.78%, а приватни сектор са 42.86%, тада је јасно да је учешће броја запослених у приватном сектору својине далеко веће, а у односу на оно које је евидентирано у приватним радњама (8.2%) барем два пута, тако да се може процијенити да је учешће запослених у државном сектору између 75 и 80%
  
  
• највећи број запослених је у индустрији (37.71%)
  
  
• из распореда запослених према дјелатностима може се даље запазити да је високо учешће запослених у дружавним органима и јавним инстируцијама (9.69%), а затим трговини (8.57%) и образовању, науци, култури и информисању (7.41%).
  
  
• реално се може очекивати да је учешће запослених у пољопривреди веће, него што то званични подаци показују, јер треба уважити све проблеме у вези са евидентирањем запослених у пољопривреди. На овакав закључак нарочито упућује структура ГДП-а за Републуку Српску, у којој у 1999. години индустрија учествује са 21.86%, а пољопривреда са 23.78%. Може се закључити и то да је учешће пољопривреде у ГДП-у у сталном паду, тако да у Републици Српској овај пад иде по стопи од - 5.332%, што упућује и на пад запослености у пољопривреди. Структура запослених према степену стручног образовања, има посебан значај због чињенице да производња не зависи само од броја запослених радника, него и од њиховог квалификационог састава.

Може се запазити да је код запослених у Републици Српској доминантно учешће запослених са средњом стручном спремом и квалификованих радника, који обухватају 54.85% укупног броја запослених у државним и друштвеним предузећима. Као што је и логично очекивати, најмања је заступљеност магистара и доктора наука, свега 0.44%.