
|
|
Велику захвалност на уступљеном материјалу дугујемо Влади Републике Српске.
|
|

|
|

|
Географски положај
Територија Републике Српске налази се измедју 42А 33' и 45А
16 ' сјеверне географске ширине, те 16А 11' и 19А 37' источне географске дужине. Заузима
мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине,
односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине.
Велики дио спрског геопростора је према Дејтонском споразуму остао
изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине,
дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја.
Република Српска има површину од 25053 км2 или 49% територије
Босне и Харцеговине на којој живи 1.391.503 становника, што је
сврстава медју најмање европске земље.
Република Српска спада у групу контитенталних земаља - нема значи
излаза на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским
положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће
то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија
и др).
Република Српска је смјештена на контакту двију великих
природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина-панонске
и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај
има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе.
То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним
ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински
комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију.
Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику
Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У
том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске
на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу
Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља
спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге
стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу
има двојак карактер - у мирнодопским приликама он је позитиван,
док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост
и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.
|