Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом
према СР Југославији и Републици Хрватској и међуентитетском границом
према Федерацији Босне и Харцеговине. И једна и друга је успостављена
без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички,
историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).
У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако
издужене и изломљене, правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. "џепове") којима се вежу српски простори. Такав најужи
и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 км. Укупна дужина границе Републике Српске износи око
2170 км, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 км. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику
круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 км. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6, што је
ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Чилеом.
Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у
правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно
удаљених западних и јужних дијелова Републике, па се тиме поставља проблем и њене цјеловитости.
