Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат
њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој
геоморфолошкој еволуцији.
У геоморфолошком изгледу на простору Републике
Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском
дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено
се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и
ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике
Српске. На том простору издижу се само неколико усављених планина
- Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни
огранци Мајевице.
Према југу равничарски простор преко брежуљкастог
терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио
површине Републике Српске.
