Током разматрања положаја и природогеографских
одлика, већ су поменути неки потенцијали важни за економски и
укупан развој Републике Српске. Природни потенцијали су свакако
један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике
Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу
у најважније природне потенцијале спадају:
- Пољопривредно земљиште,
- Шумски комплекси,
- Хидро-климатски услови, те
- Рудни и минерални ресурси.
Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља
изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно
мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност
у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност
је врло различита. Те разлике су резултат припадности појединих
пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.
Укупна
површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи
1250000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини
један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просјека.
Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има
довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина.
Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају
ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање
рибњацима. Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала
уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем
производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених
потреба, већ и могућноси производње значајних вишкова за тржиште.
Шумски комплекс је одувјек престављао национално богатство и
један од основних потренцијала садашњег и будућег привредног
развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100000
ха, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту
дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи.
Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне
нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и врло
изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан пристп у искориштавању
овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумскси простори
су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно
мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима
шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и
у значају његовог екосистема што само додатно утиче на захтјев
што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.
Хидро-климатски
услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног
и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат
различитих географских фактора који се испреплићу на геопростору
Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских
тимова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална,
континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква
разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности
за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће,
индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови
су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће
надокнадити интервенцијом човјека.
Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике
Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском аграрном
и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности
у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површине,
те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није
довољјно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина,
Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири
хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске
чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана
са укупном инсталисаном снагом од око 1340 МW, што је недовољно
за потребе привреде и становништва.
Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне
и термално минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна
богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске и
то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама
од 1000 до 3000 м са температуром између 80А и 150АЦ. На бази
тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што
је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице,
Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког
потенцијала би требала да услиједи тек у догледно вријеме.
Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром
на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина
могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит):
Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина, метално минералне сировине
(руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи,
околина Мркоњић Града, Љубиње и Сребреница: неметалне минералне
сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална
и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта
и локалитети експлоатације су просторно врло раширена.
