У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине смјестила се Република Српска. Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенатлне која преовлађује сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима. Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом.

Историја је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био.

У срцу Крајине прострла се планина Козара. Оивичена је модром ријеком Уном, бисером Крајине, водом Саном, пространом Савом и брзим Врбасом. Козара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Блакана. На врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик "Мраковица" на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје, воћарски крај.

Република Српска баштини јединствен национални парк у Европи, Нацонални парк "Сутјеска". Европа, колијевка цивилизације, некада давно била је прашума. Највећи остаци те прашуме сачували су се управо у прашуми Перућици, хиљадугодишњој прашуми чија је површина 1.291 хектар. Иначе, Национални парк добио је име, по ријеци Сутјески. Ова планинска ријека је правила свој ток кроз масив планина Зеленгоре (2.014 м), Лелије, Маглића, Волујака. Тјентиште је мјесто на обали Сутјеске, са истоименим мотелом, спортско-рекреативним центром, вјештачким језером, те га због његове љепоте никако не би требало заобићи.

Кањон Таре, чија је дубина 1.300 м, први је у Европи, а други у свијету, одмах послије кањона Колорадо. У томе усјеку ток је направила ријека Тара, пребогата сваковрсном ријечном рибом, младицом, липљеном, пастрмком, "златицом". За оне храбре, жељне авантуре у аутентичном суровом амбијенту чисте природе приређују се сплаварења кроз чувене букове, тијесне усјеке, оивичене опасним каменитим литицама планине Дурмитор.

Бардача код Српца је јединствен птичији резерват.

Издашна природа обдарила је Републику Српску свим благодетима, па и љековитим термалним водама чију су љековитост спознали још римски становници. Извори термалних вода у данашњем времену постали су бањско-љечилишни и рекреативни центри, оплемењени најсавременијом дијагностичком и физикалном опремом. Бање Лакташи, Слатина, Српске Топлице (некадашњи Шехер) чувене су по успјешном лијечењу болести срца, крвотока, крвног притиска, методама за које је сагласност дала Свјетска здравствена организација. На рубу града Теслића налази се позната бања "Врућица", у чијем комплексу су хотели "Кадријал" (А категорије) те "Посавина", "Херцеговина", "Крајина" и "Србија", хотели високе Б категорије. Термоминералне воде ове бање благотворно дјелују код обољења срца, крвотока, нервног система, пробавних органа, а све уз спорт, рекреацију и активни одмор.

На рубу Вишеграда у густој боровој шуми налази се бања "Вилина Влас". У Сребреници бања "Губер". У Прњавору бања "Кулаши", а у Поткозарју бања "Мљечаница".

Херцеговина, баштина св. Саве, украшена је многим црквама и манастирима који представљају праве народне светиње. Знаменитошћу се издваја манастир Тврдош, раскошна грађевина из 15. вијека, сједиште епископа те манастир Добрићево (15.в.).

А шта придодати чињеници да је манастир Ловница код Шековића из чак 13. вијека и дан данас сачуван.

И тако, диљем Републике Српске: на планини Озрен је истоимени манастир (15.в.), а у Крајини манастири Гомионица, Моштаница, Липље и наравно, куриозитет у сакралном градитељству, цркве-брвнаре, вијековима сачуване од паљевина.